Српска слава: шта треба да знате ако сте позвани у госте

Српска слава: шта треба да знате ако сте позвани у госте

Зашто Срби обележавају празник који не постоји у календару на који сте навикли? Зашто се на славском столу налази кувана пшеница и шта треба рећи домаћинима уместо обичног „Честитам“?

Упознајемо вас са једном од најважнијих српских традиција и учимо језик који ће вам заиста користити у свакодневном животу.

Шта је слава и зашто је толико важна Србима?

Крсна слава је православни породични празник посвећен светитељу заштитнику породице.

За разлику од Божића или Ускрса, које сви верници прослављају истог датума, свака породица има свог светитеља заштитника и свој дан прославе.

Слава се традиционално преноси с генерације на генерацију. Она није само повод да се родбина окупи за великим столом већ и важна веза са породичном историјом.

На пример, неке од најчешћих слава су:

• Свети Никола — Никољдан.

• Свети Јован Крститељ — Јовањдан.

• Свети Георгије — Ђурђевдан.

• Свети архангел Михаило — Аранђеловдан.

Једна од најраспрострањенијих слава је Никољдан, који се обележава 19. децембра.

У Србији постоји и позната шала:

„Пола Србије слави, а пола иде на славу.“

Наравно, ово је претеривање, али одлично показује колико је овај обичај распрострањен.

Српска породична слава је 2014. године уписана на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Мали речник

Корисна фраза:

„Коју славу славите?“

Ово је сасвим природно питање у Србији. Можете га чути од колега, комшија или нових познаника.

Пет симбола славе: шта сваки од њих представља?

Када дођете на славу, у дому ћете приметити неколико обавезних или традиционално важних предмета. Сваки од њих има посебно значење.

1. Славско жито — обредно јело од пшенице

Славско жито, познато и као кољиво, припрема се од куване пшенице којој се најчешће додају шећер или мед и млевени ораси.

На први поглед подсећа на слатки десерт, али има много дубље значење.

Пшеница у хришћанској традицији симболизује васкрсење и вечни живот. Припремање жита повезано је и са молитвеним сећањем на преминуле, као и са жељом за благостањем породице.

У многим домовима гостима се на почетку посете служи славско жито.

Корисне речи:

• Пшеница — житарица од које се припрема жито.

• Ораси — састојак који се често додаје житу.

• Кувано жито — кувана пшеница.

• Кашичица — мала кашика.

Корисна фраза:

„Да ли сте пробали славско жито?“

2. Славски колач — хлеб који се не служи као обичан хлеб

Назив „славски колач“ може да збуни некога ко тек учи српски језик.

Реч колач обично повезујемо са слаткишима и посластицама, али славски колач је посебан обредни хлеб.

Украшава се фигурама од теста: крстом, класјем пшенице, гроздовима и другим симболима.

На њему се може видети и печат са словима ИС ХС НИ КА, што значи „Исус Христос побеђује“.

Један од најважнијих славских обичаја јесте ломљење славског колача.

Током обреда колач се освећује, прелива вином, окреће и ломи. Начин обављања обреда може се разликовати од породице до породице: негде се колач сече у цркви, а негде у породичном дому.

Корисна фраза:

„Баш је лепо украшен славски колач!“

3. Црно вино — зашто се црвено вино у Србији зове црно?

Овде долазимо до једне занимљиве језичке особености.

У свакодневном српском језику црвено вино најчешће називамо црно вино.

То није посебна врста вина нити другачији начин производње. Једноставно, тако се у српском језику традиционално назива вино црвене боје.

У славским обредима вино симболизује Христову крв и користи се приликом освећења славског колача.

Запамтите:

• Црно вино — вино црвене боје.

• Бело вино — вино светле боје.

• Чаша вина — количина вина у једној чаши.

• Гутљај — мала количина течности која се попије одједном.

Корисна фраза:

„Да ли више волите црно или бело вино?“

4. Славска свећа — светлост која прати празник

Велика славска свећа један је од најважнијих симбола крсне славе.

Обично се пали ујутру. Симболизује Христову светлост и прати молитву, породичне обреде и празнични дан.

У неким породицама постоји обичај да се на крају прославе свећа угаси са мало вина.

Корисни глаголи:

• Упалити свећу — запалити свећу.

• Горети — бити у пламену.

• Угасити свећу — прекинути горење свеће.

Језичка занимљивост:

Обратите пажњу на две сличне речи:

Свећа — предмет који гори и даје светлост.

Цвеће — цветови, биљке које често поклањамо.

Слично звуче, али имају потпуно различита значења!

5. Славска икона — светитељ заштитник породице

У дому се традиционално налази икона светитеља коме је слава посвећена.

За верујућу породицу она има посебно верско значење. Подсећа на светитеља заштитника и духовну повезаност различитих генерација.

Корисно питање:

„Ко је ваш светац заштитник?“

Позвани сте на славу. Како треба да се понашате?

Замислите да сте добили позив:

„Дођите у суботу код нас на славу.“

Шта сада?

Како честитати домаћинима?

Најважнија фраза коју треба да запамтите јесте:

„Срећна слава!“

Ако се обраћате целој породици, можете рећи:

„Срећна слава, домаћини!“

Још једна лепа и срдачна честитка гласи:

„Да славите још много година у здрављу и срећи!“

Шта понети на поклон?

Скупи поклони углавном нису потребни.

Гости често доносе кафу, чоколаду, слаткише, вино или неки мали поклон за кућу.

Ипак, постоји једна важна ствар: ако слава пада у време поста, и славска трпеза биће посна. Зато је добро да при избору хране за поклон имате у виду породичне обичаје.

У Србији није толико важна вредност поклона колико пажња и поштовање према домаћинима.

Корисне речи и изрази:

• Поклон — нешто што некоме дарујемо.

• Донети поклон — понети нешто као знак пажње.

• Скроман поклон — мали, једноставан поклон.

• Цвеће — чест поклон приликом одласка у госте.

• Домаћа кафа — традиционално припремљена кафа.

Шта обући?

За породичну славу најчешће се бира уредна и пристојна одећа.

Свечана вечерња хаљина или формално одело углавном нису неопходни, осим ако домаћини нису најавили посебно свечан догађај.

Наравно, све зависи од породице, места и начина прославе.

Да ли морате да пијете вино?

Не.

Ако вам домаћини понуде вино, а ви не пијете алкохол, довољно је да се љубазно захвалите.

„Хвала, не пијем алкохол.“

„Може вода, хвала.“

Празнично послужење није обавеза. Најважније је да покажете поштовање према домаћинима и њиховој традицији.

Шта се једе на српској слави?

Српска славска трпеза посебна је тема, нарочито за оне који први пут долазе на овакву породичну прославу.

Јеловник се може знатно разликовати од куће до куће, али постоје јела која ћете често сретати.

Важно је да знате два израза:

Посна слава — слава на којој се служе посна јела.

Мрсна слава — слава на којој је дозвољена употреба меса, млечних производа и других мрсних намирница.

Ако слава пада у време црквеног поста, на столу се могу наћи рибља јела и предјела без меса, млека и јаја.

Чиме почиње славски ручак?

Често се прво служи предјело.

На мрсној трпези можете видети пршуту, сиреве, кајмак, сухомеснате производе и салате.

На посној трпези најчешће се служе риба, поврће, пасуљ и посне салате.

После предјела неретко долазе супа или чорба.

Чорба је гушће, богатије јело на кашику и важан део српске кухиње.

А шта долази после?

На многим славама после предјела и супе долазе сарма, печење или риба, у зависности од јеловника.

За десерт се често служе торте и велики послужавници са ситним колачима.

А када је нешто посебно укусно, Срби често кажу:

„Прсте да полижеш!“

На пример:

„Ова сарма је прсте да полижеш!“

Српски за славском трпезом: корисне фразе за госте

Уџбеници нас обично уче како да наручимо кафу у кафићу.

Али у стварном животу много значи и када умете да похвалите домаћицу, љубазно одбијете још једну порцију или започнете разговор са родбином.

Ево мале језичке помоћи.

Кратак дијалог

Домаћица: Изволите, пробајте сарму!

Гост: Хвала! Баш лепо мирише. Да ли сте је ви правили?

Домаћица: Јесам. Хоћете још мало?

Гост: Хвала, за сада је довољно. Све је веома укусно!

Обратите пажњу на фразу:

„Хоћете још мало?“

За славском трпезом можете је чути више пута!

Проверите колико добро познајете српске обичаје

Једно је знати речи, а сасвим друго умети их употребити у разговору.

Пробајте да урадите неколико кратких задатака. Намењени су и почетницима и онима који већ сигурније говоре српски.

Задатак 1. Ниво А1 — честитамо правилно

Допуните реченице одговарајућим обликом придева срећан.

1. ______ рођендан!

2. ______ слава!

3. ______ Божић!

4. ______ Нова година!

5. ______ празници!

6. ______ венчање!

Помоћ: У српском језику придев се слаже са именицом у роду и броју.

Задатак 2. Ниво А1–А2 — препознајемо симболе славе

Повежите речи са одговарајућим описима.

Речи: свећа, жито, икона, колач, црно вино.

1. Обредни хлеб украшен фигурама од теста.

2. Јело од куване пшенице са орасима.

3. Гори током празничног дана.

4. Слика светитеља заштитника породице.

5. Користи се приликом освећења славског колача.

Задатак 3. Ниво А2 — загонетке на српском

Прочитајте описе и погодите реч.

А. Ја сам слатко јело од куване пшенице. Често имам орахе и шећер. Шта сам ја?

Б. Ја горим на славском столу и симболизујем светлост. Шта сам ја?

В. Могу да будем посна или мрсна. Правим се од купуса и пуњења. Шта сам ја?

Задатак 4. Ниво Б1–Б2 — како бисте то рекли?

Замислите следеће ситуације и напишите одговарајућу реченицу на српском.

1. Захвалите домаћинима што су вас позвали на славу.

2. Питајте коју славу породица прославља.

3. Љубазно замолите за мало воде.

4. Похвалите храну и посебно истакните сарму.

5. На одласку реците да вам је било лепо и захвалите на гостопримству.

Решења свих задатака налазе се на крају чланка.

Мале културне занимљивости које помажу да боље разумете Србију

Слава има једну занимљиву особину: она је истовремено породични и друштвени догађај.

У неким домовима окупљају се рођаци из неколико генерација, док други позивају и пријатеље и комшије.

Колеге једни другима честитају славу, а датуми породичних прослава често су добро познати људима из блиског окружења.

Ипак, не постоји један једини начин на који се слава прославља.

Негде се строго поштује традиционални редослед обреда, а негде се више пажње посвећује породичном ручку.

Разликују се рецепти, трајање прославе, као и обичаји у вези са позивањем гостију.

Зато је, када учите језик, корисно да не памтите само називе традиција већ и да се заинтересујете за то како их различите породице негују.

Питање:

„Како ви славите славу?“

може да буде почетак веома занимљивог разговора.

Српски језик није само граматика — већ и разумевање људи

Можете одлично да познајете падеже, а да се ипак збуните када вас неко први пут позове на славу.

А можете и да знате само неколико једноставних израза и да се већ осећате сигурније за празничним столом.

У школи Nisam Stranac учимо српски управо за такве ситуације: да бисте разумели традицију, разговарали са комшијама и колегама, упознавали нове људе, постављали питања и постепено се у Србији осећали као код куће.

На часовима се не бавимо само граматиком. Вежбамо стварне разговорне ситуације, упознајемо културу и учимо речи које се користе сваког дана.

Желите да српски не буде само језик који учите, већ језик који заиста користите?

Дођите на бесплатан пробни час у Nisam Stranac.

Помоћи ћемо вам да изаберете одговарајући начин учења — онлајн или уживо у Новом Саду.

Пријавите се за бесплатан пробни час

Решења задатака

Задатак 1

1. Срећан рођендан!

2. Срећна слава!

3. Срећан Божић!

4. Срећна Нова година!

5. Срећни празници!

6. Срећно венчање!

Задатак 2

1. Славски колач.

2. Славско жито.

3. Славска свећа.

4. Славска икона.

5. Црно вино.

Задатак 3

А — жито.

Б — свећа.

В — сарма.

Задатак 4 — могући одговори

1. Хвала на позиву на славу!

2. Коју славу слави ваша породица?

3. Могу ли да добијем мало воде?

4. Све је веома укусно, посебно сарма.

5. Баш нам је било лепо. Хвала на гостопримству!